Kutak za odmor

Ovo je moj kutak za odmor... (što je očigledno).
Kad sam tužna, tužna sam.
Kad sam sretna, sretna sam.
Kad sam ljuta, ljuta sam.
Razočarana, razočarana.

Upravo zbog toga, biće svega u mom malom kutku...

« Gospodin pravi | Main | Sjećanje »

Neurozna sam!!!
2011/12/20,18:18

Veoma mi je teško. Došla sam do one tačke kada samo stojim, ni naprijed ni nazad ne idem, kada bih trebala nešto učiniti ali ja sam nepomična.

 

Davne 2003. sam upisala fakultet jer sam to htjela još kao dijete. Nisam, kao većina mojih vršnjaka, pri završetku škole bila neodlučna o svom životnom putu. Još u osnovnoj školi sam znala da želim da upišem Ekonomsku školu, pravni smjer a zatim i Pravni fakultet. Bilo je tu još nekih zanimanja kojima sam poželjela, u međuvremenu, da se bavim ali ovo je ostalo zacrtano. 

I zaista, uspjela sam u tome i sve je išlo po planu dok nisam dobila priliku da radim i to, ne bilo kakav posao, već onaj koji se ne odbija, bar ne u današnje vrijeme. I prošlo je dosta vremena dok sam se navikla na tempo kojim živim poslednjih godina. Radim - učim - spavam. Negdje između se provuku i izlasci, prijatelji, momak ali kako god okrenem, na jednoj ili dvije strane gubim. Jednostavno, ne mogu sve da stignem i da svi budu zadovoljni. 

Zato se odužila ovo igranje na dva kolosjeka i nikako da se sastavim. Upravo sada, kao da sam stala pred zid i nemam gdje. Nemam čak ni mogućnost izbora. Ostala su još samo četiri ispita a ja nemam više snage. Čini mi se da ne mogu više zapamtiti ni naslov a kamoli lekciju i milion činjenica. 

Zacrtala sam sebi da ću završiti. Ponosna sam na sebe što sam uopšte i ovoliko uspjela jer mnogi moji prijatelji ne rade i imaju cijeli dan da uče a opet smo na istom. I mnogi, kad počnu da rade, odustanu od državnog fakulteta, prebace se na privatni i, gotovo za čas posla. Ali, ja to ne želim. Želim da zaslužim tu diplomu jer dobro znam koliko sam suza i truda uložila u svaki ispit. 

I sad sam stala. Tražim snagu da nastavim jer ne mogu, ne želim da odustanem sada, na samom kraju. Ali treba mi odmor.......... Psihički!

 

 

 "Neuroza je izraz jedne sasvim specifične nesposobnosti ličnosti da  zadovolji zahteve koji se pred nju postavljaju"   Vladislav Klajn

 

 

 

Komentari

Comment Icon

Prvo ću da ti čestitam, od sveg srca, da mogu jako bih ti stisnula ruku.
Bravo devojko!
Mnogo, mnogo si postigla, normalno je da ti treba odmor.
Zato, odmori se!
Zaslužila si.
Budi zahvalna na tome što imaš, ali ne zameraj sebi što si umorna i svega sita, to je normalno, pa odmori se.
Ne baca se do sada dato tridesetak ispita niz vetar, zar ne?
No, ekonomski si nezavisna, pretpostavljam da su ta četiri preostala, oni najteži.
Zato, odmori se, napuni baterije, vidi ima li mogućnosti da u firmi gde radiš uzmeš odmor, ili bolovanje, preskoči par ispitnih rokova, nemoj misliti o učenju par meseci.
Posle će sve biti lako!
Srećno!

Posted by: nena58 at 2011/12/20, 18:43
Comment Icon

nena58, hvala. Mnogo mi znače ove riječi ohrabrenja, posebno u ovom trenutku jer sam preosjetljiva

Posted by: lonacipoklopac at 2011/12/20, 18:49
Comment Icon

sve ti je nena58 rekla.

Za divljenje je sta sve postizes i radis.
U vreme kada je nacionalni sport postalo kukanje i cekanje "boljih dana",lepo je videti nekoga ko se trudi da svakim svojim danom bude blize svom cilju.
Sigurno je da je tesko,ali nadvladaces ti to.

U tebi je citav okean volje i motivacije,nije strasno kada se voda kadkad uzburka i postane mutna.

Daj sebi malo razonode i videces kako ce,ponovo,sve postati pitko i tecno.

Pozdrav!

Posted by: stepskivuk at 2011/12/20, 19:39
Comment Icon

Ima jedna priča o slikaru koji je hteo da izmisli boju koja bi se svima svidela. Ali koju god da je pokazao uvek je nekome bila loša. Tako i ti nemoj tražiti da svima udovoljiš jer to nikada nećeš moći. Zamoli ih da ti pomognu, koliko mogu, da te rasterete. Ako možeš otputuj negde. I vidi šta oni očekuju od tebe, a šta ti misliš da očekuju. Možda je to manje nego što ti misliš. I zaista bi bila šteta da staneš na četiri ispita. Svrati ponekad ovde. Blog je punjač za pozitivnu energiju.

Posted by: biljanak at 2011/12/20, 19:58
Comment Icon

Stepski Vuk, idem ja da prošetam i uživam u prirodi (razonodim se) dok se snijeg nije otopio, sutra će sigurno biti bolje.

Biljanak, ovaj blog je stvarno čudo. Nekako mi je lakše kad sam sve ovo napisala

Posted by: lonacipoklopac at 2011/12/20, 20:34
Comment Icon

Duhovno spokojstvo i mir su ponekad bitniji od svega,život savremenog čoveka se živi po obrascu i uvek se juri da se izvrše sve obaveze i zadovolje nečija očekivanja...a svi ljudi pritom su pod stresom i pate....celog života ćeš juriti da nešto dostigneš....stani malo

Posted by: kandida at 2011/12/20, 20:43
Comment Icon

Nikad nećeš moći da zadovoljiš očekivanja svih. Sledi svoj put, umeš to, dokazala si! Divim ti se! Odmori malo, popuni baterije, izjadaj se ovde, nama. kad god ti je teško i jedri dalje, punim jedrima!

Posted by: sanjarenja56 at 2011/12/20, 21:02
Comment Icon

Lonce, kad si stigla na par koraka do cilja, ne daj se! Samo malo guraj napred, polako, i veruj, uspeces!
Ako nesto jako zelis, veruj, i ispunice se! Sad je vreme za pokretanje, i bitne planete se pokrecu... :) Nedaj se!

Posted by: ancisal at 2011/12/20, 22:04
Comment Icon

Nema te odavno na blogu, baš sam se pitala gde si. A ti učiš, učiš i samo učiš!
Normalno je da je došlo do prezasićenja. Zato sada i ne pokušavaj da učiš, nego se opusti, odmori, radi ono što ti prija, dok se ne regenerišeš. Nemaš razloga da žuriš. Daćeš ta 4 ispita svakako. Sama si rekla da si efikasnija od onih koji ne rade, nego samo studiraju, jer bolje koristiš svoje vreme.
Malo se odmori i biće sve u redu. :-)

Posted by: razmisljanka at 2011/12/20, 22:42
Comment Icon

Pogledaj moj post Jedan opušten dan. :-)

Posted by: razmisljanka at 2011/12/20, 22:42
Comment Icon

kandida, upravo je tako, baš sam danas razmišljala o tome kako čovjek provede cijeli život nekud žureći ali to nije smisao življenja. Ionako nas jednog dana neće biti, bolje bi bilo da uživamo u svakom momentu koji imamo

sanjarenja56, znam ja to ali nikako da zapamtim i da poštujem to nego samo srljam. Ali, kao što sam već rekla, ovaj blog mi je mjesto gdje skupljam pozitivnu energiju

ancisal, hvala na podršci, kao i svima ostalima. Pokrenuću se i ja :)

razmišljanka, tu sam ja, čitam ali neću da ostavljam komentare čisto da bih nešto napisala a nemam vremena za neke primjerene temi i mom mišljenju o njoj. idem sada da vidim kako izgleda taj opušten dan:)

Posted by: lonacipoklopac at 2011/12/21, 18:38
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu
"Dok žena plače, suzama sprema zasjede"