Kutak za odmor
Ovo je moj kutak za odmor... (što je očigledno).
Kad sam tužna, tužna sam.
Kad sam sretna, sretna sam.
Kad sam ljuta, ljuta sam.
Razočarana, razočarana.
Upravo zbog toga, biće svega u mom malom kutku...
« U potrazi za idealnom | Main | Šetnja »
Kažu da smo slobodni, demokratija nam je to donijela. Da sami biramo svoj put i način života, da sami odlučujemo o svojoj sudbini. To je baš super, zar ne!?
U periodu djetinjstva, prije polaska u školu, roditelji su ti koji nam određuju šta ćemo i kada raditi. Oni odlučuju kad je vrijeme za ručak, za igranje, za gledanje crtanih filmova, spavanje. I kada bismo u, u tom periodu, imali mogućnost da kažemo šta želimo, oni bi se nasmijali i rekli: "Dječija posla". A možda je to jedina životna dob kada nam ograničenja ne smetaju jer, još uvijek, i nismo svjesni šta se zapravo dešava u našem okruženju već samo znamo da ne želimo da jedemo, da spavamo već da se igramo.
Dolazi vrijeme polaska u školu. Nametnute obaveze djetetu od sedam godina koje još ne zna ni šta ga je snašlo ali nekako se koprca u tom novom okruženju. Sada, pored roditelja dobijaju još jednog zapovjednika-učiteljicu. Ona odlučuje kada će učiti slova, kada brojeve a kada je vrijeme za fizičko, svima najzanimljivije. Ali, tako je od pamtivjeka pa se niko ne žali, što bi i današnja djeca.
Upis u srednju školu. Neki su već formirali svoje stavove i mišljenja i tačno znaju šta žele. Neki puštaju da drugi i dalje odlučuju za njih. Na kraju, veliku većinu i jednih i drugih, zadesi ista sudbina. Upišu školu koju ne žele jer u onoj za koju su zainteresovani, nema dovoljno mjesta. Ali, školovati se moraju pa uzimaju ono što je ostalo.
Po završetku škole, odluka za upis na fakultet. Neki jedva čekaju nastavak učenja a neki su jedva dočekali kraj (m)učenja.
Dođe vrijeme za prvi posao. Zavisno od sreće, obrazovanja, iskustva i mnogih drugih faktora, pronalazimo posao, zadovoljavajući ili ne. Taj posao nam obezbjeđuje egzistenciju, omogućava osnivanje porodice, kupovinu stana ili kuće, odlazak na ljetovanje, zimovanje, uživanje u hobiju i razne druge povlastice. To je zato što danas vlada demokratija (grčki: demos – narod i kratia – vladati = narod vlada) i imamo pravo da biramo da li ćemo sebi da ugodimo ili ne jer mi smo vladari sopstvene sudbine i života.
Ali, šta se dešava, zapravo? Koji to posao danas omogućava da budemo slobodni? Slobodno vrijeme ima onaj ko nema posao. Čak i hrana košta, a kako ne bi luksuzni prohtjevi kao što je odlazak na more. Novac ima onaj ko radi, i to ako ima dobar posao, odnosno, solidnu platu. A velika većina ljudi od onih koji rade, rade između 10 i 12 sati dnevno, čak i vikendom za platu koja jedva pokrije troškove hrane i raznih dažbina državi koja ne prašta ni dan prekoračenja.
Pa zar naše pravo da sami odlučujemo kako ćemo živjeti, postoji samo na papiru!? Izgleda da možemo odlučivati samo o tome koju egzotičnu destinaciju ćemo posjetiti u svojoj mašti...
Komentari
Lepo si ovo izanalizirala. Imaš li neku ideju kako zaista odlučivati o svom životu? :-)
Naravno da imam ali za mnoge stvari je potreban novac a novac treba zaraditi. A da bi ga zaradio, moraš, ili raditi cijeli dan pa nemaš vremena da ga potrošiš. Ili imati dobar posao koji ne oduzima mnogo vremena a donosi dobra primanja, što je opet teško naći.
Ali, makar možemo iskoristiti ono što imamo. Možda ovaj post malo izgleda pesimistički ali nije mi to bila namjera. Čovjek koji ne gleda sve crno, može naći zadovoljstvo u malim stvarima za koje treba malo vremena i malo ili nimalo novca. Sve zavisi kako ko doživljava sreću. Poznajem ljude koji imaju sve što požele pa opet nisu srećni ali i one koji vode život na ivici egzistencije pa su srećni kad mogu da kupe novu garderobu
Sve pohvale. I još.
-Novac kupuje komfor. Zaposleni rade kako bi platili život koji su izabrali da žive. Ko nema dovoljno zaduži se u banci. Onda robuje banci pa mora da radi za rate. Reklo bi se da slobodno živimo u zavisnosti koliko zarađujemo. Kad ono međutim! Bogataš bi parama hteo da kupi ugled i poštovanje. Siromah bi novcem hteo da kupi slobodu. Nesrećni su obojica.
Onaj koji zna, ima slobodu u sebi.
U ZDRAVLJE!!!
kostabednik, biće da mi robujemo novcu, nažalost. Ali, kao što kažeš, sloboda je u nama samima pa kad već ne možemo birati posao i zaradu, možemo birati kako ćemo provesti ono malo slobodnog vremena što nam ostane.
Ili raditi posao na kome može da se slobodno razmišlja!
Ima manualija solidno plaćenih gde se može maštom leteti!
Stručnjaci bi trebalo da rade slobodu koja im se plaća.
Za neke stvari u životu imamo izbor, za mnoge nemamo.
Da imamo slobodu izbora, ko je taj što bi izabrao nemaštinu, borbu sa vetrnjačama, bolest, neizvesnost??
Ne,nema izbora, ono najvažnije u životu je nametnuto...
Ah da....najsmešniji je izbor partije za koju ćeš glasati.
Kao glasaš za njihov program, a oni se udruže u takozvanu koaliciju... ljuti protivnici do jučer, danas samo borci za svoju stolicu...
Malo sta možemo da biramo, na žalost...a novac...tesko bez njega, tesko i sa njim...može da olakša život, ali može i da oteža...novac i moć najviše kvare ljude...što više jednog ili drugog, ili oba, ljudi sve gori...
nikad nisam poželela da ga imam previše...oni koji ga imaju, tek nemaju slobodu...žive u strahu, da ih ne opljačkaju, da ih ne ubiju, ne mogu da izađu nigde bez obezbedjenja...imaju novac ali nemaju slobodu koju imamo mi obični smrtnici...
Celog života učiti da bi radio nešto što voliš da radiš, ali ti i omogućuje da živiš pristojno, nije jednostavno. To liči na izbot, jer ako izabereš da radiš i učiš manje, imaćeš manje.
Mi robujemo novcu od onog momenta kada je izmišljen. Od tog momenta nastaje i robovlasničko društvo i do danas nije nestalo. Većina se "ubija" od posla, manjina ima novac. Demokratija je samo reč koja ni starim Grcima nije vredela pišljivog boba.
Veliki pozdrav, odličan post.
AnaM, da imamo slobodu izbora, možda bi opet neki bili sretni jer bi izabrali ono što žele a neki bi bili nesretni jer bi uvijek htjeli još, još... A što se tiče glasanja, to je tek priča. Htjela sam se i toga dotaći ali gdje bih onda otišla...
luna71, u pravu si, bolje je svega imati umjereno pa i novca. Ali, nije stvar samo u tome. Ima stvari koje bi čovjek radio i za koje mu ne treba mnogo ali nema vremena jer mora da radi više od pola dana
sanjarenja56, možda si u pravu ali, nažalost, ni učenje danas nije garancija dobrog posla. Ali, ne kažem da zbog toga treba odustati od obrazovanja i uopšte, od svojih snova
roksana, hvala :). Ta većina i ima zato što manjina radi. Upravo to sam htjela da kažem, kakva demokratija, samo izraz koji služi da zavara narod da ima pravo glasa
biljanak, sjetila sam se ja i tog tvog posta o novcu. Bilo bi nam svima ljepše da je onako kako si ti opisala
| « | Januar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Februar 2012 [7]
- Januar 2012 [3]
- Decembar 2011 [3]
- Novembar 2011 [1]
- Oktobar 2011 [3]
- Septembar 2011 [8]
