Kutak za odmor | Prolaznost

« Šetnja | Main | San »

Prolaznost

2012/02/05,13:49

Pa dobro, idi! Evo puštam te iz srca

iako mi je žao što ćeš jednom biti samo prošlost,

ne boli me naša ljubav toliko

koliko me boli prolaznost.

Ne patim, ne brini! Ima smisla svako

novo jutro i svaki dan bez tebe što prođe,

samo me malo boli kad vidim

da sve na isto dođe.

U jednom trenutku vjeruješ u vječnost,

zatim te stvarnost probudi

a kad toliko vremena sa nekim provedeš

ne može srce da ne poludi.

A sad je kraj i sad smo, kao, prijatelji

a znamo oboje da to tako ne ide,

vrijeme će nas natjerati da postanemo stranci

i dovešće nam neke druge ljude.

To me i boli! Do juče si mi bio sve na svijetu

a ko zna šta sutra ćeš postati,

jednom će i ova tiha bol prestati,

tužno je što ćemo sve zaboraviti.

LiP, 2008

Komentari

Neće se zaboraviti, ostaće nežno sećanje, a neki drugi ljudi će doći... :-)

Posted by: razmisljanka at 2012/02/05, 14:28

Prolaznost...ume da boli. Tužno je kada verovanje u večnost postane samo neko bledo sećanje. Ali novi ljudi su tu da učne da opet verujemo...u neko bolju, lepšu večnost...

Posted by: muckos at 2012/02/05, 14:40

Bol će prestati, ali nećeš zaboraviti. Prošlost ne prolazi, nikad. Ona se vraća u talasima sećanja. Ponekad setnim, ponekad radosnim. Dobro je što ne znamo šta će nam naredne godine doneti.

Posted by: Roksana at 2012/02/05, 18:39

Razmišljanka, upravo tako se i desilo, nije se zaboravilo, ostalo je samo sjećanje

Muckos, to sam i htjela reći, da ne boli prestanak ljubavi već činjenica da u nešto tako čvrsto vjeruješ i misliš da je sveto a ono se za dan raspadne

Roksana, bolje je kad su ta sjećanja radosna a ne sjetna. Mislim da tada, kad postanu radosna, znamo da smo zaista preboljeli.

Posted by: lonacipoklopac at 2012/02/05, 18:57

Lepo...

Posted by: merkur at 2012/02/05, 18:59

sve prodje... kad tad. ali neka sećanja u dubini duše ostanu da dremaju... pa isplivaju kad se najmanje nadamo.
Prijatno!
P.S. lepa ti letnja atmosfera na blogu

Posted by: domacica at 2012/02/05, 19:14

Merkur, hvala

Domacice, baš tako, isplivaju čisto da podsjete kad ih gurneš "ispod tepiha". A što se tiče atomsfere, nekako mi podiže rapoloženje

Posted by: lonacipoklopac at 2012/02/05, 19:18

Sve što je bilo, sada se pamti
suze i smeh i svaki drhtaj vreli
i onaj tren kada srce plamti
kada smo se sreli

A onda krene svako svojim putem
ohlade se dlanovi raspletenih ruku
zgasne pogled očiju što slute
zaborav zauzima svoju stalnu rutu...

Poz.............

Posted by: malaino at 2012/02/05, 19:36

Ne zaboravlja se. Snažnije nove emocije samo potisnu intenzitet, ali sve se pamti, doveka!

Posted by: sanjarenja56 at 2012/02/05, 19:46

Neka bol što prije nestane i bude vjetar u jedra za nove pobjede.
pozdrav

Posted by: mandrak72 at 2012/02/05, 20:00

More...gde ćeš??
gde si pošo??
Misliš samo tako
ali neka te, ako, ako...

Nema veze, jutro će da prodje
neki drugi će mi dodje
nemo posle da se brukaš
i da kukumavčiš i kukaš

Prijatelj ti neću biti
nemo da se nadaš
a ti ćeš da patiš i da mi se nadaš
jok bato, nema više
i od men ti se crno piše:))

tolko samo da znaš
ajd uzdravlje će te zaboravim za čas...
a možda i neću:))

Posted by: AnaM at 2012/02/05, 21:07

Prelepa pesma.
Ne prolazi baš sve, ostaju sećanja,a neke stvari postaju večne.

Posted by: nena58 at 2012/02/05, 21:20

malaino, lijepi ali tužni
stihovi

sanjarenja, pamti se, sa ili bez emocija, u tome je razlika

mandrak, hvala ali ta bol je davno prestala

anaM, baš si me nasmijala :)

nena58, hvala ;)

Posted by: lonacipoklopac at 2012/02/08, 20:01

«	Februar 2012					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29