Kutak za odmor

Ovo je moj kutak za odmor... (što je očigledno).
Kad sam tužna, tužna sam.
Kad sam sretna, sretna sam.
Kad sam ljuta, ljuta sam.
Razočarana, razočarana.

Upravo zbog toga, biće svega u mom malom kutku...

« Najbolji za mene | Main | Robovi modernog doba »

U potrazi za idealnom
2012/01/06,14:53

Svaka žena, ma koliko mi tvrdile da nije tako, mašta o danu kada će obući vjenčanicu. I ja sam govorila da meni to nije bitno i da ne želim ni svadbu, ni dizanje prašine oko svega toga. Htjela sam nešto jednostavno, mama, tata, brat, sestra i ništa više. Međutim, kako se bližilo vrijeme planiranja, moje želje su se promjenile.

 

Ušla sam u prvu radnju u čijem sam izlogu ugledala vjenčanicu od koje mi je zastao dah. Potpuno neplanirano, samo sa mamom kao pratnjom, odlučila sam da probam. Dok mi je ljubazna prodavačica pomagala da se obučem, srce mi je lupalo jer, kao što sam rekla, svaka od nas ovo potajno priželjkuje. Očekivala sam da ću, nesvjesno, reći "VAU", da će mi se zamantati od tog osjećaja, da ću to biti neka druga ja. Međutim, razočarenje. Veliko razočarenje. Srce se smirilo a ja, kao da sam obukla najobičniju haljinu za izlazak. 

 

Pa, dobro, probaću neku drugu. Nisam se dala pokolebati iako sam očekivala da će pogled u ogledalo, sebe u vjenčanici, izazvati oduševljenje. Probaj drugu, treću, četvrtu, petu... Ništa. Razočarenje ponovo. Pa ovo je trebao biti doživljaj za pamćenje. 

Sve su mi nekako iste, sličnog kroja, prepuno volana, šljokica, preteške. Nekako sam to drugačije zamišljala. 

I prije nego što skinuh i poslednju, odlučna da krenem kući, nagovoriše me da bar pregledam katalog, ništa me ne košta. Uh, nešto po mom ukusu. I čini mi se da sam je istovremeno ugledala i na slici i na vješalici. Nisam smjela ni htjela da se prerano radujem. Očekivala sam razočarenje, kao i do tada. 

 

E to je bio taj momenat. Kada sam je obukla, znala sam. Jednostavno sam znala da je to to. Kao kad se zaljubiš pa ti sve odgovara, sve ti je dobro i znaš da nemaš šta da tražiš dalje. Kao da je krojena za mene, srce je zalupalo, automatski mi se osmjeh pojavio na licu i taj doživljaj je ipak, postao nešto što ću pamtiti i prepričavati. 

Totalno je drugačija od svih koje sam vidjela, bez previše detalja, volana, jednostavna a lijepa, čak više balska svečana haljina nego vjenčanica ali je baš onakva kakvu sam zamišljala. I znam da će se nekome svidjeti, nekome neće ali to je moj dan i moja vjenčanica.

 

Zato sve vi, koje vas ovo tek čeka, znaćete koja je prava. Bićete oduševljene i u dnu duše mirne i uzbuđene istovremeno jer to je baš ono što ste tražile. I nemojte pristajati na manje od onoga što vas čini sretnom i potpunom. I primjenite to na sve životne situacije.

 

 

Komentari

Comment Icon

Sasvim si u pravu. Kad je moja snajka poručila haljinu po katalogu iz Kine, mislila sam da preteruje. Kad sam je videla u njoj, shvatila sam: takvu haljinu nikad ne bi nigde drugo našla, jednostavno savršenu. Morala sam čak da je stavim na korice svoje knjige.

Posted by: sanjarenja56 at 2012/01/06, 15:27
Comment Icon

Tako treba. Kad pogledaš, ostaneš bez daha, kažeš "Vau", to je to. Za sve u životu. :-)

Posted by: razmisljanka at 2012/01/06, 15:40
Comment Icon

Drago mi je da si je odmah prepoznala!
neko ne prepozna, pa se posle dugo lutanja vraća za ono što je prvo osetio da je dobro, ali je ipak tražio nešto bolje.
Srećno!

Posted by: nena58 at 2012/01/06, 19:58
Comment Icon

Drago mi je da si je odmah prepoznala!
Neko ne prepozna, pa se posle dugo lutanja vraća za ono što je prvo osetio da je dobro, ali je ipak tražio nešto bolje.
Srećno!

Posted by: nena58 at 2012/01/06, 19:59
Comment Icon

Lepo si ovo opisala... Ja znam da necu imati veliko vencanje i svadbu, jer to ne zelim... Ali znam da cu biti na vodi, na mom Dunavu, i da cemo jesti ribu kad stavimo burme :) A on ne zna da to vece putujemo :) I ne zna da je to moja zelja :)

Posted by: ancisal at 2012/01/06, 21:56
Comment Icon

Kad se nadje ono što se želi sreća ozari lice. Ne treba ništa govoriti, zna se.

Posted by: anam at 2012/01/06, 22:07
Comment Icon

Jeste, celog zivota sam minirala sve te svadbarske stavarcice. I jeste, ja nisam htela da nosim vencanicu. I jeste, kada sam je probala odmah sam znala da je moja, a bila je potpuno drugacija od onog za sta sam mislila da zelim. I posle godinu i po dana jos uvek zalim sto nisam mogla da je kupim i tako zauvek ostane samo moja :-)

Posted by: visnjicica at 2012/01/23, 18:31
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu
"Dok žena plače, suzama sprema zasjede"